Elektonsko oblik u?enja. Još jedan cilj nastavne

Elektonsko u?enje možemosmatrati svakim obrazovnim odnosno studijskim programom koji koristiinformaciono-komunikacione tehnologije (IKT) u cilju u?enja. Danas se pod elektronskimu?enjem smatra širok spektar obrazovnih aktivnosti pri ?emu se manjerazmatra pitanje infrastrukture, a mnogo više na?ina saradnje, komunikacije, kvalitetanastavnih sadržaja, interaktivnosti i prakti?ne primene. Takav obrazovni procesje nastava na daljinu u kojoj nastavnik i studenti nisu fizi?ki naistom mestu, na primer, predavanje na daljinu putem sistema zavideokonferenciju.

  Elektronsko obrazovanje tako?e uklju?uje ioboga?ivanje nastave u u?ionici, npr. upotreba video projektora ili ra?unarskogsoftvera dizajniranog za obrazovanje, CD-roma, veb stranice, diskete,instrukcijskog video zapisa ili programa za u?enje. Ovi alati (eng. courseware tool) nisu zamena zaklasi?ne udžbenike i knjige, ve? novi na?in organizovanja nastave iu?enja, inovacija i kvalitativna dopunu tradicionalnim i uobi?ajenimna?inima u?enja, da bi se što uspešnije i efikasnije ostvarili slede?iciljevi: – visok kvalitetobrazovanja- niži troškoviškolovanja- univerzalni pristupobrazovanju. Glavni cilj uspešne nastave stranog jezika je usmeren narazvijanje koncepta u?enja kroz implementaciju Zajedni?kog evropskog referentnog okvira za strane jezike(engleski, njema?ki, ruski) posebno u nastavi stru?nog tehni?kog jezika kojikoristi elektronsko u?enje kao komplementarni oblik u?enja.

Jošjedan cilj nastavne aktivnosti je da se odabere i pripremi metodologija iodgovarajuc?i nastavni materijal za u?enje specijalizovanog tehni?kog jezika ukontekstu kurseva stranih jezika i stranih jezika u tehni?koj praksi. Ovajoblik obrazovanja razvija postojec?e znanje ili poboljšava poznate metode ipristupe u?enju. Tako?e omoguc?ava nastavnicima i studentima da elektronskikomuniciraju, razmenjuju zadatke, ocenjuju rad studenata, diskutuju o odabranimtemama, sprovode ankete, razvijaju motivaciju studenata i sli?no. Danas je Internet postao mo?an saveznik u u?enjugotovo svakog nastavnog predmeta, a posebno u u?enju stranog jezika struke.Zbog toga online kursevi nisu samo dodatak odabranom programu studija, vec?obrazac u?enja za odre?ene grupe studenata, ne samo studente redovnih studija, vec?i one koji se ne mogu uklopiti u redovan raspored predavanja ili preferirajusamostalno u?enje u vreme koje sami izaberu. Za ove studenate u?enje stranogjezika preko Interneta ima neosporne prednosti.

Ako se razvoj Interneta iinformacionih i komunikacionih tehnologija nastavi ovim  tempom, možda u skoroj budu?nosti svi kursevi stranogjezika budu organizovani i sprovedeni putem Interneta. Kvalitet onlineobrazovanja se unapre?uje velikom brzinom, a elektronsko u?enje ozbiljnokonkuriše formalnim tradicionalnom pristupu u?enju. U ovom kontekstu, KatarinaBukerova (2014) podsec?a na istoriju online studija gde nalazi da takva obukaima svoje korene u Velikoj Britaniji. Otvoreni univerzitet, koji ima za ciljdalje obrazovanje odraslih i u?enje na daljinu, trenutno je jedan od najpopularnijihuniverziteta u Velikoj Britaniji. Ona navodi da je Otvoreni univerzitetpredvodnik novog na?ina online u?enja, koji je u posljednjih nekoliko godinapostao široko prihva?en. Nastava se organizuje u vidu online studija podakronimom MOOC (Massive Open Online Courses) Zajedno sa po?etkom interneta prvi put se po?elopri?ati o revoluciji, a kasnije evoluciji u obrazovanju. U ranim fazama pretpostavljenoje da c?e klasi?ni metod obrazovanja biti potpuno zamenjen novim, elektronskim.Vremenom se razvio sistem za upravljanje u?enjem pod razli?itim imenima: u?enjeputem Interneta (Internet Based Training, IBT) Online Education (OnlineLearning).

Me?utim, u Srbiji onlajn obrazovanje je još uvek u prvim fazamarazvoja. Neke institucije nude ovu vrstu u?enja, ali samo kao deo odre?enognastavnog programa. U Sjedinjenim Ameri?kim Državama ovaj vid u?enja je mnogopopularniji, a skoro svi anketirani studenti smatraju da je online obrazovanjeizazovnije u pore?enju sa klasi?nim obrazovanjem, dok fleksibilnost onlajnu?enja odgovara kako studentima, tako i svakom nastavniku (Bukerova, 2014).Elektronsko u?enje stranogjezika se stoga može definisati kao sistem obrazovanja sa studentom ucentralnoj ulozi; on-line u?enje stranog jezika se koristi za kreiranje idostavljanje nastavnih sadržaja, aktivnosti, rešavanje problema, evaluaciju,komunikaciju, i upravljanje metodima elektri?nog u?enja za obradu, prenos i?uvanje informacija.

Stoga, cilj elektronskog u?enja nije stvaranje sistemakoji ne koristi tradicionalne pristupe obrazovanju, vec? sistem koji kombinujetradicionalne i nove pristupe u?enju i najbolje odgovara zahtevima studenta takoobezbe?uje visok kvalitet obrazovanja. Pored toga, važno je primeniti prikladnemetodologije i obezbediti nastavni materijal jezika struke u cilju njihove primenena te?ajima stranog jezika za elektronsko i kombinovano u?enje (Bielousova iGluchmanova, 2011; Glendinning, 2007). Prednosti koriš?enja alata za elektronskou?enje stranog jezika su slede?e: – bržeprivikavanje studenata koji slobodno istražuju i isprobavaju sva rešenjakoja im se ?ine dobrim i ne boje se da ?e pogrešiti  za razliku od klasi?nog pristupa sanastavnikom kada postoji strah od greške- konzistentnost podataka, odnosno  svi studenti uvekvide jednak materijal bez obzira na to kada ga vide.- mogu?nost merenja efikasnosti, odnosno ve?ina rešenja ima mogu?nost pra?enja studenata; na ovajna?in se može ta?no i jednostavno videti koliko je vremena utrošeno na usvajanjegradiva, a daljim posmatranjem se utvr?uje koliko se pove?ala produktivnost.- smanjenje troškova u?enja,  prema istraživanjima koja su merila uspešnost studenatakoji koriste ra?unar za u?enje stranog jezika ovakav na?in u?enja ostvarioje 40-60% uštede.- smanjenje vremena u?enja, ovakva rešenja nude ve?u mogu?nost pra?enja gradiva tako štosvaki student može pratiti gradivo onim tempom koji mu najboljeodgovara, i pojedinac se ne mora prilago?avati grupi.- bolje pam?enje sadržaja, u?enje u manjim celinama doprinosi dužem pam?enju nastavnog materijala.

– zna?ajna ušteda troškova na putovanja.  U?enje stranog jezika preko WebCT (Web Course Tools) WebCT je programski alat koji se koristi zaodržavanje nastave  na daljinu ili kao dopuna klasi?nim te?ajima iklasi?nom na?inu u?enja stranog jezika. Pri tome se koriste multimedijalne mogu?nostikoje u mnogome olakšavaju u?enje jezika. Danas je WebCT interfejs raspoloživna brojnim jezicima  i koristi se u preko 80 zemalja u brojnimobrazovnim institucijama. Program omogu?uje promene na te?aju u bilo koje vreme.

Ovepromene napravljene na te?aju mogu i ne moraju biti odmah vidljive svimpolaznicima, a pristup WebCT te?ajima je autorizovan. Prednosti ove vrstenastave su slede?e:·        oboga?ivanjeklasicnog pristupa u?enju stranog jezika multimedijalnim elementima poputslike, zvuka, Interneta, linkova i dodatnih informacija ·        proveravanje i ocenjivanje usvojenogznanja studenata putem testova i on-line zadataka, a pristup ispitu je mogu? urazli?ito vreme.·        samoprocena usvojenogznanja studenata ·        stvaranje re?nika iindeksa važnih pojmova, termina, novih re?i i izraza koje se u?e na te?aju ·         integrisanje postoje?ih resursa u te?aj ·        komunikacija izmedju nastavnika i studenta kao i izmedjustudenata medjusobno putemdiskusija i ?askanja  U?enje stranog jezika preko Moodle platforme Moodle (Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment)je danas vrlo popularan LCMS (Learning Content Management System) alat, nastaokao doktorska disertacija australijskog predava?a i nau?nika Martina Dugimasa. Ovajsistem se zasniva na pedagoškim principima, i koristi se za kombinovano u?enje(blended learning), u?enje na daljinu (e-learning), obrnuto u?enje (flippedlearning) i druge pristupe elektronskom u?enju u školama i fakultetima. Moodle je sistem za pravljenje kurseva tj. softverski paket kojije dizajniran da pomogne nastavnicima da kreiraju kvalitetne on-line te?aje i da usmeravaju rezultate svojih studenata. Takvielektronski sistemi za u?enje stranog jezika se nazivaju sistemi u?enja nadaljinu, a studentima je potreban jedino pretraživa? (npr.

Firefox, Googlechrome, Opera, Internet Explorer) da bi u?estvovali u te?aju koji je za njihnapravljen. Moodle koriste pojedinci,škole i univerziteti radi unapre?ivanja nastave velikog broja predmeta kao inastave stranog jezika pomo?u Web tehnologija. On je dizajniran tako da bude fleksibilan,kompatibilan i lako izmenljiv. Razvijen je koriš?enjem PHP jezika, koji obezbe?ujenezavisnost od platforme. Moodle je napravljen na visoko modularan na?in ikoristi razne vrste tehnologija, a karakterišu ga slede?i elementi: –  prikazi softvera su jednostavni zarazumevanje,-  o?igledan i jasan web dizajn,-  mail-ing liste i forumi su jednostavni za koriš?enjei dobro struktuirani,-  jednostavna dokumentacija za korisnike i programere,i-  sistem za pra?enje log informacija. Aplikacija se možebesplatno preuzeti sa službene Web stranice (https://moodle.

org/). Trenutno imaoko 38 miliona korisnika u 215 zemalja sveta, a zahvaljuju?i radu vrhunskihstru?njaka, Moodle softver se stalno usavršava. Instalacija i održavanjesistema je u poslednjim verzijama zna?ajno pojednostavljena, pa se sve višeinstitucija odlu?uje baš za ovu platformu pri izboru okruženja za elektronsko u?enjestranog jezika.  Zaklju?ak Moderna nastava XXI-vog veka pored udžbenika i predava?a uklju?uje i aktivnuupotrebu alata elektronskog obrazovanja koji služe jasnijoj prezentacijigradiva, drugom na?inu sistematizacije znanja, ali su tako?e i mesto zakomunikaciju. To ipak, ne zna?i da ?e oni u potpunosti zameniti komunikaciju saljudima. Kvalitet nastave se može zna?ajno popraviti uz alate elektronskogobrazovanja ako se na pravi na?in koriste pri radu na nastavnom materijalu.Istraživanja su pokazala da je Moodle najpopularniji sistem za elektronskou?enje koji se godinama koristi, kako u Republici Srbiji, tako i u regionu.

Oglobalnoj popularnosti Moodle sistema govori i sve ve?i broj ustanova u Srbijikoje danas koriste ovu platformu u razvoju i unapredjenju nastavnog procesa. Obziromda danas u našoj zemlji veliki broj fakulteta i visokih škola, kao i drugihinstitucija sve više koriste elektronsko u?enje, može se slobodno konstatovatida se za te svrhe najviše koristi softverski paket Moodle. Sa napretkomtehnologije i potrebom za napredovanjem, ovom obliku u?enje treba posvetiti ve?upažnju. Elektronsko u?enje stranog jezika ?e u bliskoj budu?nosti umnogomezameniti konvencionalno u?enje.